Дрвна и индустрија намештаја

Укратко

  • Изражена домаћа тражња и бесцарински извоз на тржишта Русије, ЕУ и Југоисточне Европе;
  • Велике могућности у снабдевању полупроизводима, производњи намештаја и индустрији хартије;
  • Изузетан квалитет сировинске базе.

„Њена изузетна, стратешка локација препоручила је Србију за примарну инвестициону локацију где смо изградили свој први производни центар.”

Aleksandar Andersen Podravac, директор, HealthCare Europe

О сектору

Србија има потенцијал да постане једна од најпожељнијих земаља за стране инвестиције у дрвној и индустрији намештаја. Удео ове индустрије у БДП-у Србије је 1,4%, док је учешће у укупном извозу 5,7%, уз присутан позитиван тренд раста током последњих неколико година.

Споразуми о слободној трговини са земљама ЦЕФТА, ЕУ и Руском Федерацијом дају огромне могуц́ности за бесцарински извоз канцеларијског и намештаја уопште произведеног у Србији, који има свуда добру репутацију, нарочито на руском тржишту. Индустрија намештаја је једна од ретких која бележи трговински суфицит од преко 100 милиона евра мил. Порес тога извоз намештаја у Русију сваке године расте за 50%.

forest

Један од подсектора индустрије који има највећи потенцијал јесте производња масивног намештаја. Ова област нуди компаративне предности као што су: висококвалитетна домац́а сировина, конкурентна цена радне снаге, ниска цена енергије у поређењу са другим европским земљама, као и стратешки географски положај који омогуц́ава брзу испоруку. Производња мебла је такође значајна за Србију. Како би се одговорило на растућу домаћу и регионалну потражњу за плочастим материјалима, забележена су значајна улагања у аутоматизацију, од којих се истичу компанија Кроношпан, највец́а мултинационална компанија у овој области, и Фантони из Италије. Дизајн ентеријера и пословна сарадња српских дизајнера и локалних произвођача намештаја, су преостала два подсектори која пружају додатне могуц́ности и представљају флексибилан, висококвалитетан и извозно оријентисани део српске привреде.

Шуме покривају око 2.252.400 хектара (29,1%) територије Србије. Листопадне сорте чине 90% српских шума, док се преостали део састоји од разних четинара. Буква заузима 40%, а храст 30% површина под шумама. Државне шуме које заузимају 1.194.123 ха су сертификоване ФСЦ стандардом. На домаћем тржишту, шумарство је блиско повезано са грађевинарством, креирајући своје производе добрим делом према потребама управо грађевинске индустрије.